Prijem u državne ustanove gerontološkog tipa

Kada dođemo u određene godine, smanjuje se vitalnost i pokretljivost, javljaju se i razni zdravstveni problemi. Mnogi građani u poznijim godinama ostaju sami iz raznih razloga. To može biti jer su izgubili bračnog partnera, kao i to što su im se deca odselila i ne žive blizu, ili su u istom gradu ali imaju svoj dom.

Lepo je videti kada je neko u dubokoj starosti ali još uvek vitalan i pun života. Takve osobe imaju pozitivan stav i energiju koja ih pokreće i održava u životu. Međutim, kako ove godine znaju biti veoma teške i mnogi se osećaju usamljeno, ili ne mogu više da sami brinu o sebi, rešenje je odlazak u neku ustanovu, kao što su domovi za stare.

Centar za socijalni rad kao polazna tačka

Kako bi neko lice bilo primljeno u ustanovu, kao što su domovi za stare, potrebno je prikupiti raznu dokumentaciju. Ovo pravo se ostvaruje u opštini ili gradu u kom to lice ima prebivalište, i cela procedura ide preko Centra za socijalni rad. Prvo se popuni zahtev za smeštaj i ceo taj predmet Centar za socijalni rad dostavlja Gerontološkom centru. Predmet obuhvata i uput sa neophodnom dokumetacijom, kako bi se neki korisnik smestio u ovaj centar.

Zatim se sastaje komisija, koja odlučuje o prijemu, ali i premeštaju i otpustu korisnika. Ta komisija razmatra sve pristigle zahteve korisnika. Ukoliko ima slobodnih mesta, a u zavisnosti od zdravstvenog stanja ali i potreba budućeg korisnika, donosi se odluka da se to lice primi. Zatim se obaveštava Centar za socijalni rad, a njihovi radnici će obavestiti korisnika o donetoj odluci. 

Potrebna dokumenatcija

Dokumentacija koju traže domovi za stare, kako bi neko postao njihov korisnik je brojna. Biće vam potrebno:

1. Popunjen zahtev za smeštaj,
2. Izvod iz MKR ili MKV, kao i izvod iz MKU za bračnog druga ili presuda o razvodu braka,
3. Zdravstvena knjižica, kao i lična karta,
4. Uverenje o državljanstvu,
5. Kompletna medicinska dokumentacija,
6. Ček od poslednje penzije, ili uverenje da lice nema pravo na penziju,
7. Ugovor o doživotnom izdržavanju ukoliko je sklopljen,
8. Uverenje iz Katastra da lice poseduje imovinu,
9. Izjava srodnika ukoliko on plaća razliku do pune cene smeštaja.

Troškovi smeštaja

Kada su u pitanju troškovi smeštaja korisnika, odnosno njihovo plaćanje, to je moguće uraditi na nekoliko načina. Ako korisnik u svom vlasništvu nema ništa ni od pokretne a ni od nepokretne imovine, smeštaj se plaća iz budžeta države i to u celosti. Ako korisnik ima određena primanja koja su manja od cene smeštaja, razlika će biti nadoknađena iz budžeta Republike Srbije.

Takođe, ako korisnik ima određene prihode koji su manji od cene smeštaja, razliku može plaćati i njegov srodnik. Ako neko od srodnika želi da korisniku plaća punu cenu smeštaja od svojih prihoda, i to je moguće, s tim što tada nije potreban dokaz o imovini koju taj korisnik ima. Korisnik može imati i prihode koji su veći od cene smeštaja, tako da mu se preostala razlika uplaćuje na njegov sopstveni račun.