Centar imuniteta je u stomaku
Ljudi imaju više bakterijskih ćelija, zapravo mnogo više nego ljudskih ćelija. Bakterije žive na koži, u nosu i ušima, a najviše u crevima. Znamo da one pomažu u varenju. Ali, ustvari, postoji mnogo interakcija između imunološkog sistema i bakterija u crevima. Istraživači su došli do zaključka da je veliki deo imunološkog sistema zapravo u digestivnom traktu.
Zdrav stomak je pola zdravlja
Zdrava crevna flora postaje ključna za optimalno zdravlje creva. U crevima se nalazi oko 500 vrsta i 3 kilograma bakterija. Previše loše crevne flore, uključujući parazite, kvasac ili narušenu floru, kao i nedovoljno dobrih može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Bakterije u crevima žive i uspevaju na osnovu onoga čime ih hranite. Zato je važno hraniti svoje bakterije pravom hranom i naučiti kako urediti svoj unutrašnji sistem bakterija. Dajte im celu, svežu, pravu hranu i dobre crevne bakterije će napredovati. Hranite ih lošom hranom, punom aditiva i loše bakterije će se umnožavati, a to dovodi do curenja creva, toksičnog preopterećenja i upale. Hormoni za regulaciju masti, poput insulina, izlučuju se i stvaraju želju za više nezdrave hrane. Dobra vest je da se vaš lični mikrobiološki svet menja sa svakim zalogajem hrane, tako da možete pozitivno promeniti crevnu floru počevši već od sledećeg obroka.
Dobar stomak za dobar nervni sistem
Japanci smatraju da je stomak centar duše i uma. Osim mozga, creva su jedini organ sa sopstvenim nervnim sistemom. Samo tanko crevo ima toliko neurona koliko i kičmena moždina. Nervne ćelije u crevima proizvode 95 odsto serotonina takozvanog „hormona sreće“. Razumljivo je onda zašto creva moraju biti potpuno u ravnoteži da bi vaš mozak bio u ravnoteži. Poremećaji creva i mozga manifestuju se u širokom spektru poremećaja, uključujući funkcionalne i inflamatorne gastroenterološke poremećaje, gojaznost i poremećaje u ishrani.
Helikobakterija i dobra i loša bakterija
Dobre bakterije su one koje pomažu varenju i održavaju ceo digestivni i imunološki sistem zdravim. One loše, kvare taj sistem varenja, smetaju normalnim stomačnim procesima i izazivaju upale i oboljenja. Jedna od najpoznatijih takvih bakterija je helikobakterija, koja postoji veoma dugo, a otkrivena je 1982.godine. Danas se zna da je helikobakterija uzročnik čira i gastritisa. Međutim, takođe je otkriveno da ova već „domaća“ bakterija smanjuje rizik od raka pluća, moždanog udara i astme. Mnogi nesmetano žive sa helikobakterijom, a kada dođe do zapaljenskom procesa, javljaju se simptomi slični čiru i onda je potrebno lečenje.
Šta narušava zdravlje stomaka?
Industrijalizacijom hrane, zagađenjem i promenom životnih navika, dešava se da naš stomak ne može da ide u korak sa svim promenama. Ono što najviše smeta digestivnom traktu je brza hrana, zatim prerađeni i industrijski proizvodi, odnosno hrana iz kesice. Prekomerno uzimanje lekova menja kiselost želuca i utiče na poremećaj varenja. Razne infekcije koje povećavaju prisustvo kvasaca i loših bakterija. I ne zaboravimo na hroničan stres koji utiče na nervni sistem creva i menja stanje i broj dobrih bakterija.
Osnažite stomačni sistem
Jedite male obroke, izbegavajte gazirana pića i prerađenu hranu. Smanjite unos masti i povećajte unos povrća i voća. Posle jela prošetajte. Pijte dovoljno tečnosti, a smanjite unos alkohola i kofeina. Kako biste imali redovnu stolicu, obezbedite svom organizmu dovoljno vlakana. Vežbajte ili brzo hodajte nekoliko puta nedeljno kako biste pomogli celokupnom zdravlju digestivnog trakta
