Imunitet kod dece: Kako ga ojačati i šta na njega utiče

Imunitet predstavlja prirodnu odbranu organizma od različitih infekcija i bolesti. Kod dece, imunitet se razvija postepeno, posebno u prvih nekoliko godina života. 

Novorođenčad i mala deca su prirodno podložnija infekcijama, jer njihov organizam nije još imao priliku da razvije otpornost na mnoge mikroorganizme. Tokom prvih godina života, imuni sistem se susreće s različitim virusima i bakterijama, pa se deca često razboljevaju.

Kako deca rastu, njihov imuni sistem sazreva i postaje jači, pa se kod mnoge dece koja su često bolovala u detinjstvu situacija znatno poboljšava.

Pubertet često donosi značajno poboljšanje u sposobnosti imunog sistema da se bori protiv infekcija, jer je to period intenzivnog fizičkog, hormonalnog i imunološkog razvoja, što doprinosi i jačanju imunog sistema. 

Pa ipak, iako se većinom imunitet kod dece poboljšava u pubertetu, kod neke dece može doći do promena koje privremeno mogu oslabiti imuni sistem, kao što su hormonalni disbalans ili psihološki stres.

Ako dete ima hronična zdravstvena stanja ili imunološke probleme, pubertet možda neće značajno promeniti njegov imunitet, ali zdrave navike i adekvatna zdravstvena nega mogu u velikoj meri doprineti jačanju organizma.

Na to kako će se imunitet i odbrambene sposobnosti organizma razvijati utiču i genetske predispozicije. Na primer, ako roditelji ili članovi porodice pate od određenih hroničnih bolesti, alergija, ili problema sa imunitetom, verovatno je da će i dete biti osetljivije na te bolesti. 

Zbog svega navedenog, ključno je važno razumevanje faktora koji utiču na imunitet kod dece, kako bi se zdravlje deteta sačuvalo na duge staze.

U nastavku teksta govorimo o korisnim i štetnim faktorima koji utiču na imunitet, ali i načinima na koji se imunitet može ojačati. 

Faktori koji utiču na dečji imunitet

Ishrana – hranjive materije kao najbolji saveznici

Ishrana ima ključnu ulogu u razvoju i održavanju jakog imuniteta. Poznato je da deca koja unose dovoljno vitamina, minerala i hranljivih sastojaka imaju bolji imunitet. Kao posebno važni, ističu se:

• Vitamini C i D: Vitamin C pomaže u borbi protiv infekcija, dok je vitamin D ključan za funkciju imunog sistema.
• Cink: Ovaj mineral je važan za normalno funkcionisanje imunološkog sistema.
• Probiotici: Fermentisana hrana, poput jogurta i kefira, bogata je dobrim bakterijama koje pomažu u održavanju zdrave crevne flore, što direktno utiče na imunitet.

Nasuprot tome, prekomerno konzumiranje slatkiša i nezdrave hrane bogate prerađenim šećerima, zasićenim mastima i aditivima može ozbiljno narušiti imuni sistem.

Visok unos šećera smanjuje posobnost belih krvnih zrnaca da efikasno napadaju patogene. Nezdrava ishrana često je siromašna ključnim vitaminima i mineralima, kao što su vitamini C, D i cink, koji su neophodni za pravilan rad imunog sistema, a nedostatak ovih nutrijenata otežava telu da se bori protiv infekcija.

Uz to, nezdrave masti i prerađena hrana mogu izazvati hronične upale u organizmu, što dodatno opterećuje imuni sistem.

Fizička aktivnost – igra, sport i kretanje

Redovna fizička aktivnost pomaže u jačanju imunog sistema. Deca koja su fizički aktivna imaju bolju cirkulaciju, što omogućava imunološkim ćelijama da efikasnije funkcionišu. Aktivnosti na svežem vazduhu, u prirodi, poput igranja u parku ili vožnje bicikla, podstiču imunološki odgovor i pomažu u jačanju otpornosti na infekcije.

Sa druge strane, nedostatak fizičke aktivnosti i previše sedenja dovodi do slabijeg krvotoka, a to znači da imunološke ćelije ne mogu tako efikasno da cirkulišu po telu i da bore se protiv patogena. 

Nedostatak fizičke aktivnosti često vodi i ka gojaznosti, koja je povezana s hroničnim zapaljenjima i smanjenom funkcijom imunog sistema.

Jedna od velikih prednosti fizičke aktivnosti jeste i smanjenje stresa. Poznato je da stres može da oslabi imuni sistem, a da sedentarni način života često vodi ka višem nivou stresa i anksioznosti. Zato je kretanje, bavljenje sportom i uopšte fizičko angažovanje veoma važno u naporima jačanja otpornosti organizma da se odupre bolestima. 

San – u carstvu snova se raste i jača

San je esencijalan za regeneraciju organizma i optimalno funkcionisanje imunog sistema. Nedostatak sna može dovesti do smanjenja broja belih krvnih zrnaca, koje su ključne u borbi protiv infekcija. Deca različitih uzrasta imaju različite potrebe za snom, ali generalno, deci je potrebno od 10 do 12 sati sna dnevno.

Higijena – majka zdravlja

Iako je važno da deca budu izložena određenim mikrobima kako bi razvila imunitet, dobra higijena može sprečiti širenje štetnih bakterija i virusa. Redovno pranje ruku, posebno pre jela i nakon korišćenja toaleta, ključno je u prevenciji infekcija.

Antibiotici – samo kada je neophodno

Antibiotici su korisni u borbi protiv bakterijskih infekcija, ali njihova preterana upotreba može narušiti ravnotežu u organizmu i oslabiti imuni sistem.

Naime, antibiotici ne biraju između loših i dobrih bakterija, pa uništavaju korisne bakterije u crevima koje su ključne za održavanje zdravog imunog sistema. Ova disbioza može dovesti do smanjenja otpornosti organizma na infekcije.

Upravo se iz ovog razloga uz antibiotike često prepisuju i probiotici, kao i uzimanje jogurta i kefira koji su puni dobrih bakterija. Time se obnavlja mikrobiota u crevima i doprinosi jačanju imuniteta.

Još jedna opasnost antibiotika jeste njegova prekomerna upotreba, jer bakterije mogu postati otporne na njih, što znači da će telo teže savladavati infekcije u budućnosti.

Vazduh i okruženje 

Zagađenje, posebno zagađenje vazduha, ima direktan negativan uticaj na imuni sistem i zdravlje i može smanjiti efikasnost imunih ćelija, poput makrofaga i neutrofila, koje su ključne za uništavanje patogena.

Zagađivači u vazduhu, poput duvanskog dima, prašine, hemikalija i izduvnih gasova, iritiraju disajne puteve, što čini organizam podložnijim infekcijama, kao što su prehlade, gripa i upala pluća.

Dugotrajna izloženost zagađenju može dovesti do ozbiljnijih stanja, poput astme i drugih hroničnih bolesti disajnog sistema, što dodatno slabi imuni sistem.

Kako ojačati imunitet kod dece?

Ukoliko želite da pružite najveću podršku detetovom zdravlju na duge staze, držite se sledećih osnovnih postulata na kojima počiva jak imunitet. To su:

1. Uravnotežena ishrana

Deci treba pružiti raznovrsnu ishranu bogatu voćem, povrćem, celim žitaricama, i proteinima. Pored vitamina i minerala, bitno je obratiti pažnju na unos dovoljne količine vode.

2. Pravilna rutina spavanja

Deca bi trebala da imaju redovnu rutinu odlaska na spavanje, bez elektronskih uređaja i stimulativnih aktivnosti neposredno pre spavanja.

3. Boravak na svežem vazduhu

Boravak na otvorenom omogućava deci da se kreću, dobiju potrebnu količinu sunčeve svetlosti (važan izvor vitamina D), i smanje izloženost zagađenom vazduhu iz zatvorenih prostora.

4. Smanjivanje stresa

Roditelji mogu pomoći deci u smanjenju stresa tako što će im pružiti sigurno i podržavajuće okruženje, kao i omogućiti im vreme za igru i opuštanje.

5. Vakcine

Redovna vakcinacija je od presudnog značaja za razvoj otpornosti na razne bolesti. Vakcine pomažu imunitetu da se pripremi za borbu protiv specifičnih virusa i bakterija.

Na kraju…

Imunitet kod dece zavisi od kombinacije različitih faktora, od ishrane, fizičke aktivnosti, kvaliteta sna, do izloženosti stresu i infekcijama. Roditelji mogu preduzeti mnoge korake kako bi pomogli deci da izgrade snažan imuni sistem, uključujući pružanje zdrave ishrane, osiguravanje dovoljno sna, i stvaranje okruženja koje je podržavajuće i podstiče fizičku aktivnost. Pravilno negovan imuni sistem omogućava detetu da bolje odgovori na izazove koje sa sobom nosi svakodnevni život.