Kada se preporučuje pregled neurologa?
Young doctor with brain model in his hands
Neurologija je grana medicine koja se bavi nervnim sistemom i nervnim tkivima, proučava njihovu anatomiju, način funkcionisanja kao i njihove poremećaje. Doktor, koji je po završetku osnovnih medicinskih nauka za specijalizaciju izabrao neurologiju, naziva se neurolog. Po završetku specijalizacije, njegov primarni zadatak je da leči stanja i bolesti koja se odnose na periferni i centralni nervni sistem.
Mnogi pregledi na koje odlazimo umeju biti neprijatni, ali sa odlaskom kod neurologa to nije slučaj. Ovaj pregled je bezbolan i podrazumeva razgovor između pacijenta i lekara, uvid lekara u medicinsku dokumentaciju koju pacijent ima i koju su izdali drugi lekari spacijaliste. Poslednji deo pregleda podrazumeva nekoliko vrsta testova: neki se odnose na proveravanje psihičkih funkcija i stanje svesti pacijenta, a neki su fizički. Ukupno trajanje pregleda je oko pola sata.
Veoma je važno kod neurologa odlaziti na preventivne preglede, naročito ukoliko spadate u grupu ljudi koja ima višak kilograma, genetsku predispoziciju za neku od neuroloških bolseti, ukoliko se malo krećete i nemate redovnu fizičku aktivnost, ili ne vodite računa o zdravoj ishrani. Takođe, ukoliko imate nesanicu, gubitak svesti, glavobolju, vrtoglavicu, određenu bol ili povredu glave neophodno je da posetite neurologa. Pregled kod neurologa može poboljšati kvalitet vašeg života i sprečiti nastajanje ili teške simptome dve najzastupljenije neurološke bolesti: moždanog udara i alchajmera.
Moždani udar
Moždani udar, odnosno šlog, je oboljenje koje nastaje kada dođe do prekida dotoka cirkulacije u određeni deo možga. Prekid cirkulacije se javlja kada se neki krvni sud zapuši ili dođe do njegovog pucanja. Šlog dovodi do privremenih ili trajnih oštećenja moždanog tkiva, koja kod pacijenata otežavaju motoriku odnosno kretanje, utiču na ravnotežu i koordinaciju pokreta, komunikaciju i kogniciju. Ukoliko dođe do šloga, neurolog ima zadatak da pomogne pacijentu, zajedno sa drugim specijalistima, da se što pre oporavi i da posledice šloga budu što manje ili, u najboljem slučaju, da ih nema.
Faktori rizika za pojavu šloga su: godine, genetska predispozicija, hipertenzija odnosno povišen krvni pritisak, dijabetes, srčane aritmije, kao i gojaznost, pušenje, konzumiranje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanici. Ukoliko imate bilo koji od faktora rizika potrebno je da rednovno posećujete svog lekara i vodite računa o svom zdravlju.
Alchajmer – sve češća bolest trećeg doba
Alchajmer je bolest prouzrokovana odumiranjem nervnih ćelija kore velikog mozga, što za posledicu ima slabljenje intelektualnih sposobnosti i gubljenje socijalnih veština. Od ove bolesti najčešće oboljevaju stariji od 65 godina i ona predstavlja najzastupljeniji oblik demencije. Simptomi alchajmera u početnoj fazi su sledeći: zaboravnost vršenja svakodnevih aktivnosti, zaboravljanje imena članova porodice, teškoće u korišćenju pojedinih uređaja. Kako bolest napreduje, siptomi se pogoršavaju: osobe postaju uznemirene, imaju česte promene raspoloženja, imaju potrebu za šetnjom zbog koje često odlaze od kuće i ne umeju da se vrate.
Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma veoma je važno da posetite neurologa i obavite pregled. S obzirom na to da za sada nije otkriven lek koji leči alchajmera, ukoliko se utvrdi početak alchajmera, neurolog će pomoći da se napredovanje bolesti uspori i prepisaće medikamente koji će povoljno delovati na pacijentovo ponašanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
