Sve o astmi

Astma je bolest koja pogađa Vaša pluća. To je najčešća dugotrajna bolest dece, ali je mogu imati i odrasli. Astma uzrokuje ponovljene epizode ​​zviždanja u plućima, nedostatak daha, stezanja u grudima i noćnog ili ranog jutarnjeg kašlja. Ove epizode ​​su takođe poznate kao egzacerbacija bolesti ili napadi.

Ozbiljnost egzacerbacija može varirati od blagih do opasnih po život. I učestalost i težina simptoma astme mogu se smanjiti upotrebom lekova i smanjenjem izloženosti okidačima napada astme iz okoline.

Epidemiologija astme

Oko 300 miliona ljudi pati od ove bolesti širom sveta. Skoro 7 miliona od toga su deca, iako mnoga deca prerastu astmu u tinejdžerskim godinama. Svake godine 5.000 ljudi umre od posledica astme.

Astma je jedna od vodećih hroničnih dečjih bolesti, glavni uzrok invaliditeta u detinjstvu i stavlja ogroman teret na pogođenu decu i njihove porodice, ograničavajući detetovu sposobnost da uči, igra se, pa čak i spava. Globalno, deca izostaju oko 13 miliona školskih dana svake godine zbog astme.

Mehanizam nastanka bolesti

Osobe koje boluju od astme imaju problema sa disanjem zbog suženja disajnih puteva. Kod hronične astme, ponovljeni ciklusi inflamacije, oštećenja i reparacije dovode do remodeliranja disajnih puteva i fibroze, nakupljanja kolagena i drugih materijala koji okružuju bronhiole.

Hronično stanje poput astme zahteva svakodnevnu pažnju. U zavisnosti od toga koliko je astma teška, to može uključivati praćenje disanja i uzimanje lekova svaki dan, čak i kada nemate simptome. Briga o vašoj astmi mora postati rutinski deo Vašeg života, baš kao što je praćenje i uzimanje lekova za dijabetes ili krvni pritisak kod osoba sa tim hroničnim stanjima.

Doktori još uvek ne znaju šta je tačan okidač koji uzrokuje kod nekih ljudi razvoj astme. Smatra se da mnogo različitih genetskih i faktora životne sredine igra ulogu u tom procesu.

Okidači astme

Najvažniji faktor u razvoju astme je verovatno atopija. Ovo je nasledna sklonost ka alergijama. Dakle, ako drugi ljudi u vašoj porodici imaju alergije, možda ste nasledili sklonost da budete alergični, a Vaše šanse za razvoj astme su veće od proseka.

Istraživači takođe počinju da uviđaju da izlaganje određenim iritantima, kada ste veoma mladi, može da igra ulogu u razvoju astme. Ako imate porodičnu istoriju astme ili alergija i Vaša majka je bila izložena određenim iritansima, kao što je duvanski dim, kada je bila trudna sa Vama, veća je verovatnoća da ćete razviti astmu.

Izloženost određenim alergenima u zatvorenom prostoru u ranom detinjstvu takođe može igrati važnu ulogu u razvoju astme. Čini se da na mnogim mestima izloženost grinjama i kućnoj prašini ima ovaj efekat.

Izloženost iritantima, određenim hemikalijama ili supstancama na vašem radnom mestu može povećati Vaše šanse za razvoj profesionalne astme.

Promene u načinu na koji danas živimo i radimo, takođe mogu povećati našu izloženost ovim alergenima i iritantima. Na primer, sada provodimo mnogo više vremena u zatvorenom prostoru nego ranije, a smanjili smo ventilaciju u našim domovima i na radnim mestima da bismo sačuvali energiju. Ovo može zarobiti alergene i iritanse unutar našeg životnog prostora.Istraživači su takođe otkrili vezu između astme i gojaznosti. Neki misle da gojaznost može povećati Vaše šanse za razvoj astme, dok drugi tvrde da ljudi sa astmom možda nisu dovoljno aktivni i kao rezultat toga postaju gojazni.