Koji sve tipovi zavarivanja postoje ?
Najjednostavnije bi bilo reći da je spajanje dva ista ili dva različita materijala definisano kao zavarivanje. U principu, da bi se dva materijala spojila, potrebno je da se doda neki drugi materijal u većini slučajeva.
Upravo taj spoj se naziva zavareni spoj, a njega čini konkretni materijal, kao i takozvani zavar.
Vrlo značajnu ulogu u tom slučaju igraju i aparati za zavarivanje, ali i umešnost ljudi koji se tim poslom bave. Radi se o tome da je potrebno da se zavari što manje vide, kako bi zavarivanje bilo uspešnije.
Različiti postupci zavarivanja
Najpre da naglasimo da je postupak zavarivanja prisutan u gotovo svakoj industriji. Ne samo u automobilskoj industriji i u brodogradnji, već se aparati za zavarivanje koriste i u energetskoj industriji, zatim u naftnoj, te prilikom izgradnje mostova, na čeličnim konstrukcijama i u mnogim drugim slučajevima.
U zavisnosti od toga šta se tačno koristi za zavarivanje, odnosno koji materijal i koji vid zavara, razlikuju se i postupci zavarivanja.
Jedan od njih jeste i takozvani TIG postupak ili WIG, kada se koriste elektrode od volframa. A inače aparati za zavarivanje TIG postupkom su specifični, te se sam postupak smatra ne samo preciznim i to izuzetnom, nego i vrlo kvalitetnim. Danas se postupak TIG zavarivanja koristi za različite metale, kao i za magnezijum i njegove legure, ali i za proces zavarivanja aluminijuma.
Treba pomenuti i MIG, odnosno MAG postupak zavarivanja, koji podrazumeva korišćenje metal inertnog gasa, dok aparati za zavarivanje kada je u pitanju MAG postupak koriste metal aktivni gas.
A još jednom treba pomenuti treba naglasiti da se MIG i MAG postupci zavarivanja razlikuju, ali da se koriste potpuno isti aparati u oba slučaja. Tačnije, aparati za zavarivanje MIG postupkom podrazumevaju korišćenje inertnih gasova, u koje osim helijuma, spada i argon, kao i njihove mešavine. Međutim kada je u pitanju postupak MAG zavarivanja, tada se u većini slučajeva koriste aktivni gasovi i to CO 2 na prvom mestu, kao i njegove različite mešavine. Baš iz tog razloga je postupak MAG zavarivanja, poznat i kao CO 2 zavarivanje. Osim za obojene metale, ovaj tip zavarivanja se primenjuje i kod čelika, tankih limova i drugih metala.
U principu, ovo su samo neki od postupaka, a poznato je da se aparati za zavarivanje mogu koristiti i za plinsko ili autogeno zavarivanje.
Bitno je napomenuti i to da različiti postupci zavarivanja koji se primenjuju u praksi, mogu da budu primenjeni i u različitim oblastima.
Svakako je najbitnije da osoba koja se bavi zavarivanjem pohađa adekvatnu obuku pre toga, odnosno da ima znanje i iskustvo. Sem toga, naročito je važno da aparati za zavarivanje budu korišćeni na pravilan način, kako bi se obezbedila i sigurnost svakog radnika.
U zavisnosti od toga koji je materijal na prvom mestu u pitanju, zavisiće najpre koji i kakvi aparati se koriste, odnosno na koji način se određeni elementi mogu spojiti. To mogu biti čelik i to niskolegirani, zatim nelegirani, ali i niskolegirani čelik povišene čvrstoće, te nerđajući visokolegirani konstrukcijski čelik. Isto tako aparati za zavarivanje mogu biti korišćeni i za spajanje bakra, kao i aluminijuma i drugih elemenata.
