Šta je koronarni stent?
Svedoci smo činjenice da medicina iz dana u dan napreduje, posebno kada je kardiologija u pitanju, pa postoji ogroman broj načina i tretmana, lekova, koji služe lečenju srca i kardiovaskularnih problema.
Međutim, iako to stoji kao činjenica koju je nemoguće opovrgnuti, broj osoba koje imaju velikih problema sa kardiovaskularnim sistemom i broj onih koji zbog tih problema gube životnu bitku je veliki. Razlog tome često je i neredovno posećivanje lekara, nepoštovanje dogovora i uputstava dobijenih od doktora, kao i neuredan životni stil.
Čak i onda kada se pacijenti javljaju sa veoma ozbiljnim simptomima i stanjima, moguće je dosta pomoći i olakšati stanje ili izlečiti bolest. Jedan od načina koji se redovno koriste jeste stent i njegova ugradnja, kao metod koji brzo pomaže u boljem kvalitetu života i u samom produžavanju životnog veka.
Šta je koronarni stent?
Stent predstavlja sitnu, mrežastu napravu od žice koju kardiohiruri posebnim metodom ubacuju u organizam, šireći na taj način arteriju na mestu gde je sužena, čime se omogućava normalan protok krvi ka srcu. Zakrčenje krvnih sudova je čest problem, a može se reći i da je sve češći. Ugradnja stenta je najbrži i najdelotvorniji način da se ovaj problem reši.
Sten se ugrađuje i kod osoba, odnosno pacijenata sa anginom pektoris. Ovo je bolest koju izaziva ateroskleroza, tj. sužavanje srčanih arterija, pa ugradnja stenta rešava simptome koje angina uzrokuje, a to je najpre jak bol u grudima koji onesposobljava osobu za normalno funkcionisanje.
Kako izgleda ugradnja stenta?
Stent se uglavnom ugrađuje kod pacijenata u lokalnoj anesteziji. Najveći broj pacijenata se ne uvodi u opštu anesteziju, što je ogroman plus za ovaj metod. Osim toga, radi se o minimalnom hirurškom zahvatu koji pacijenti i ne klasifikuju kao operaciju, već kao neosetnu intervenciju.
Stent se ubacuje kroz određenu arteriju, na ruci ili preponi, plasiranjem katetera i balona. Cela procedura u najvećem broju slučajeva traje oko pola sata. Proces je bezbolan, jedino što izaziva neprijatan osećaj jeste naduvanje balona, ali to traje manje od jednog minuta, tako da i ta neprijatnost kratko traje.
Stent se ugrađuje kod osoba koje su kandidati za to. Kroz brojne analize kardiolozi i kardiohirurzi donose odluku da li je pacijent podesan za ugradnju stenta. Njegova ugradnja se vrši najviše kod onih sa dijagnozom angine pektoris, ali i kod infarkta miokarda.
Kako se živi sa stentom?
Stent ne menja vaš život, samo vam omogućava da ga živite duže i kvalitetnije. Međutim, bitno je da znate da stent nije lek, već metod pomoći koji uklanja simptome bolesti koja se javila. Šta to znači?
Simptomi se uklanjaju, ali uzrok ostaje, što znači da život sa stentom mora da bude kao i pre stenta, a to je pažljiva briga o zdravlju. Lekari preporučuju redovnu fizičku aktivnost, kao što su šetnja, plivanje, vožnja bicikla, dok se sasvim isključuju ekstremni sportovi i treninzi koji zahtevaju mnogo adrenalina ili fizičkog napora. Tu je, naravno, poseban režim ishrane koji isključuje ili svodi na minimum masnu i slanu hranu, slatkiše, alkohol i kofein, kao i nikotin. S takvim ponašanjem i uz stent, vaše srce može i biće izdržljivo.
