Šta je EEG i šta to znači?

Elektroencefalografija (EEG) je metoda snimanja električne aktivnosti u mozgu pričvršćivanjem elektroda na kožu glave. 

Dobijeni tragovi su poznati kao elektroencefalogram.

EEG je 1924. godine izmislio nemački psihijatar Hans Berger. 

To je neinvazivna metoda snimanja električne aktivnosti u mozgu i može se koristiti za dijagnozu određenih bolesti kao što su epilepsija i poremećaji spavanja, za utvrđivanje moždane smrti i za praćenje ljudi koji su imali operaciju na mozgu.

Rezultati se obično prikazuju kao niz linija, pri čemu svaka linija predstavlja različitu frekvenciju moždanih talasa. 

Frekvencije se kreću od 0,5 do 300 Hz, pri čemu se većina aktivnosti javlja na nižim frekvencijama.

Zašto se koristi EEG?

EEG se koristi u nekoliko dijagnostičkih svrha: 

• da pomogne u određivanju prisustva napada, 
• da locira mesto tumora ili krvarenja u mozgu i 
• da prati moždanu aktivnost pre, tokom i posle operacije. 

Takođe može da se koristiti kao deo studije kod ljudi sa poremećajima spavanja kao što su nesanica i narkolepsija. 

EEG obično izvodi tehničar ili zdravstveni radnik.

Šta možete očekivati od EEG-a glave?

EEG glave je odličan metod za merenje moždane aktivnosti. 

Neinvazivan je, što znači da ne zahteva nikakvu operaciju ili druge invazivne procedure.

On se može koristiti za merenje načina na koji vaš mozak reaguje na različite stimulanse, a pokazalo se da je efikasan alat za dijagnostikovanje određenih stanja kao što su depresija i Alchajmerova bolest.

Takođe je koristan za praćenje moždane aktivnosti kod pacijenata koji se oporavljaju od traumatske povrede mozga ili koji imaju epilepsiju. 

Elektrode koje se koriste u EEG-u su pričvršćene za kožu glave pomoću providne paste koja im pomaže da ostanu na mestu dok snimaju podatke o električnoj aktivnosti vašeg mozga. 

Elektrode preuzimaju ovu aktivnost i šalju je na računar gde se može analizirati pomoću softverskih programa dizajniranih posebno za ovu svrhu.

Kako treba da se pripremi za EEG?

Za pregled EEG, moraćete da uklonite sav nakit i šminku, kao i sve metalne predmete kao što su šnale za kosu, satove, minđuše i ogrlice. 

Takođe ćete morati da uklonite sve što bi moglo da ometa tačnost testa – ovo uključuje predmete kao što su slušalice ili naočare sa metalnim okvirima.

Od vas će se tražiti da legnete na sto dok još uvek nosite svoju odeću (farmerke su u redu). 

Jedite lagani obrok ili ne doručkujte uopšte na dan zakazanog pregleda. 

Možete piti vodu ili sok ako ste žedni.

Ako imate dugu kosu, nemojte da je vezujete u rep jer to može ometati elektrode postavljene na kožu glave.

Ponesite nešto za čitanje ili gledanje tokom testa (sve dok to ne ometa očitavanje).

Ne uzimajte nikakve lekove koji mogu uticati na rezultate vašeg EEG-a (uključujući lekove za smirenje i sve druge koje pijete bez recepta i odobrenja lekara).

Šta se dešava nakon EEG-a?

Glavna stvar koju treba zapamtiti je da je EEG samo uređaj za skrining, koji pomaže u pronalaženju daljeg lečenja. 

Čak i ako EEG pokazuje abnormalnosti u moždanoj aktivnosti, to ne znači nužno da nešto nije u redu. 

EEG može da identifikuje prisustvo napada, ali ne može da dijagnostikuje njihov uzrok ili ozbiljnost bilo kog potencijalnog problema. 

Povremeno, lekari predlažu MRI skeniranje zajedno sa EEG-om kako bi pronašli moguće uzroke epilepsije.

Zahvaljujući svim ovim tehničkim napretcima, podaci koji dolaze iz ovih naprednih testova mogu se koristiti da pomognu ljudima da kvalitetnije upravljaju svojim psihosomatskim zdravljem.